Slobodna Dalmacija: 04. 01. 2005.

Dvanaest gnjevnih ljudi

Miro KUČIĆ

Najgore je od svega da još nije gotovo. Cirkus će se nastavit još 15 dana. Pitan se za koga će glasat oni šta su Tita digli u zrak. Ako se u prvome krugu moglo bit u nedoumici, u drugom zna se za koga. Za Mesića sigurno neće. Nisan presta bit Eurogunđalo, a niti se u meni nešto prominilo glede poimanja Evrope. Ali ako je i provalija, bolje nan se čin prije u nju utopit. Jer, ako je Hrvatska ono šta se sučelilo na HTV pri tri dana, onda se boje čin prije prodat, i to po principu "ne pitan pošto, samo me uzmi odma". Ne bi se baš puno mučija ni sa demografskon obnovon. Ako ona dva predstavljaju hrvatsku mladost, onda je boje da se pritvorimo u odmaralište za evropsku starost. Sedan njih od dvanajest ustremilo se na bidnoga Mesića ka stršljeni. "Ubij Mesića" bilo je sve šta su uspili predstavit ka svoj program. Ako je Radman gleda sučeljavanje, bit će da je konačno razumija sa kakvom znanošću ima posla ovde u domovini.

Nije se najboje snaša ni "kvartet Bosna", a pivali su i ojkali bidni iz petnih žila. Ovde je za njih glasalo malo više ljudi nego živi na Braču. Da su se naticali u Bosni i Hercegovini, di jin je misto, ne bi ni toliko dobili. Ipak bez premca je rezultat pučkog znanstvenika ili znanstvenog pučanina. Sitija san se jednoga u Postirama šta se bija kandidira na lokalnim izborima. Ima je 15 članova familje, a dobija je 5 glasova na izborima. Moran ga priporučit Radmanu za Mediteranski institut. Razumi se čovik u floru i faunu Jadrana. Bidna Đurđa parila je zlatna ribica među morskin pasima. Ni jednu grubu rič na tuđi račun. Svi odgovori odmjereni, suvisli, precizni, bez gorčine i zloće. Evo, ako se kandidira kad Mesić odradi ovi mandat, glasan za nju sa obe ruke. I tako će se borba vodit između njih dvoje u drugom krugu. Ne znan je li Mesić mislija na riblju paštetu, ili Gavrilović, tek sitija san se kad san prije miljun godin bija u Lenjingradu-Petrogradu, slavilo se 100 godin od rođenja Lenjina. Kružija je tada Rusijon i zemjama iza zavjese vic. Dakle, Ivan Ivanovič je bija službenik u ministarstvu rada. Svaki je dan dolazija na posal u veštit, luštranih postoli, a košulja šumprešana ka iz butige. Jedno jutro eto ti Ivana cili izneređen i izgužvan. Pita ga šef: Šta se dogodilo, Ivane Ivanoviču? Eto, tovariš Piotrowski, jutros kad sam ustao, uključim televiziju, kad ono: sto je godina od rođenja voljenog Iljiča. Uključim radio, kad opet. Naš se Vladimir rodio prije točno 100 godina. Na stolu novine sa slikon Lenjina. Pogledan kroz prozor, kad tamo opet Lenjin. I onda kad sam uzeo peglu u ruke, prestrašio sam se da i ona ne progovori o Lenjinu. Zato, ako ovih dana vidite Stipu nešumprešane košulje, nemojte se začudit. Uvati se Stipane posla, i ti, i Račan, i Vesna, i Tomčić, i svi ostali ako mislite pobjedit. Oni ste se put zajebavali pa ste izgubili dobivenu bitku. Ili je bilo namjerno? Nije lako potuč bilu sestru. Moraš bit fin i pazit šta govoriš. Da si reka "nivea krema" umisto pašteta, sve bi bilo u redu.

"Zna se" da je forma važna. Vidiš ovo sa Gotovinon i Titon. Ko je da dozvolu da se Gotovina obisi na zidine Zadra. "Zna se". Ko je naredija da se skine sa zidina? "Zna se". Sa jedne strane imaš umiveno i profinjeno lice dr. Jekilla, a sa druge rugobu mr. Hyda. Jedan je za doma, a drugi za vanka. Ovde kod mene ovih par ustaša ispalili su od sriće kad je Tita diglo u zrak. Jedan cilo jutro viče da mu je čizma odletila put Beograda. Eto tako ti je to. Istoga dana srušilo je Tita i podiglo Krležu. A Krleža je na dan Titove smrti napisa najlipše stihove Starome za pokoj. Ode Tito preko Romanije. Ode za svojim mrtvim brigadama. Sad bi najboje bilo srušit i Krležu, jerbo kako je moga bit prijatej sa tin razbojnikon. A toga su razbojnika oni u čije društvo oćemo pod svaku cinu izabrali u društvo 100 najvećih svi vremena. Njegovi su spomenici rasuti diljem nesvrstanega iliti trećega svita, a ulice nose njegovo ime u prijestolnicama. Zato je boje da su ga digli u zrak. On stvarno ne spada ovde. Triba ga popravit i stavit na postamenat negdi u antifašističkoj Evropi.

U Srbiji su četnici u skupštini donili odluku da in se očevima i didovima status izjednači sa partizanima. Proti su glasali samo Miloševićevi. Pitanje glasi: je li Slobo poveo narod ili je narod poveo njega. Zastupnici tog naroda dali su odgovor u skupštini. Mrak, crni mrak.

Zadnji put kad san bija u Madridu iša san vidit grob voljenog vođe. Nebojte se, nisan zaluta. Pošto je grobnica dovoljno velika, evo predlažem vodstvu Srbije da se dogovore sa štovaocima imena Antinoga, da se Dražu primisti u Antinu grobnicu. Tamo bi se lipo u miru mogli dogovorit ko je više partizana pobija i naroda pokla. A možda nan i šapnu ko je Tita diga u zrak.